U toku je čas geografije. Posmatram sliku sveta komponovanog od kontinenata. Zemlje Evrope predstavljene su različitim bojama. Pogledom tražim Srbiju. Nalazi se u grupi „crvenih“ zemalja, za razliku od većine evropskih koje su „plave“ ili „žute“. Čitam legendu. Za razliku od druge dve grupe vodećih privrednih zemalja i razvijenih zemalja, Srbija, nažalost, spada u zemlje u razvoju. Prepoznajem i zemlje koje sam posetila – Mađarska, Austrija, Italija, Francuska. Ove zemlje spadaju u vodeće privredne zemlje i pripadaju Evropskoj Uniji. Iako je Srbija deo evropskog kontinenta, nije i član Evropske Unije. Tako blizu, a opet još uvek daleko.
Iako svesna bogatstva koje sam stekla obilazeći zemlje Evropske Unije,
konstatujem: četiri od 27, nisam zadovoljna. Želim više. Pokušavam da se setim šta sam sve videla, kako su se ljudi oko mene ponašali, kako sam se osećala. Prelistavam slike u glavi: vožnja brodom Dunavom i uživanje u mostovima Budimpešte, skulptura Mocarta, violinski ključ od cveća, čarobna katedrala i muzeji u Beču, nacionalni park od pet ribarskih sela raspoređenih duž obale Ligurijskog mora, na severozapadu Italije, Ajfelova kula, čuveno šetalište koje vodi do Trijumfalne kapije i Luvr u Parizu. Osim velelepnih spomenika istorije i kulture, muzeja, katedrala i drugih građevina koje ostavljaju bez daha, još nešto mi je ostalo upečatljivo. Čistoća na ulicama, kultura u ponašanju, red u institucijama. Nijedno kašnjenje autobusa ili voza u metrou, poštovanje redosleda pri čekanju u redu, stajanje na desnoj strani pokretnih stepenica, ustupanje mesta starijima, savršeno čista trava, ulice bez opušaka, ljudi koji nisu opterećeni spoljašnim izgledom. Ukratko, kultura življenja na zavidnom nivou.
Da li sa par odlazaka mogu doneti Evropsku Uniju u Srbiju? Šta mogu učiniti da Srbiju približim Evropskoj Uniji? Kako mogu postati odgovoran građanin? Mogu li svojim ponašanjem uticati na druge, i, možda svojom željom da budemo bliži Evropskoj Uniji, inspirisati na promene ljude iz mog okruženja? Možemo li svi zajedno raditi na stvaranju bolje budućnosti za nas i naša pokolenja? Možemo li sačuvati naše običaje i tradiciju, a prihvatiti sistem vrednosti i pravila ponašanja koja važe u razvijenim zemljama Evropske Unije? Mnogi mladi ljudi, u potrazi za boljom budućnošću odlaze iz Srbije, najčešće u Evropsku Uniju. Ja tako ne želim. Ne želim iz Srbije u Evropsku Uniju, želim sa Srbijom u Evropsku Uniju.
Anđelija Pešić
